КО СУ СВЕ БИЛИ САГОВОРНИЦИ У КЊИЗИ?

 Господин Силуан, Епископ митрополије аустралијско-новозеландски

Лук Донелан, министар у влади Викторије

Слободанка Владив Гловер, професорица славистике

Борис Трбић, професор сценарија и историје филма

Константин Павловић, Културни клуб „Нови Сад“, Мелбурн

Стеван Иванов, Културни клуб „Нови Сад“, Мелбурн

Мирољуб Митровић, амбасадор Србије и Аустралији

др Алексеј Павловски, амбасадор Русије у Аустралији

Ђуро Ђурђевић, свештеник

Милорад Лончар, свештеник

Петар Дамњановић, свештеник

Владислав Шиповац, свештеник

Момчило Вукша, свештеник

Бојан Влајић, свештеник

Божана Пашић,  кореограф

Гордана Иванчевић, манастир Нови Каленић

Мирослава Перућица, српска школа „Вук Караџић“, Мелбурн

Бранка Стевановић, српска школа „Вук Караџић“, Мелбурн

Даница Банда, српска школа „Вук Караџић“, Мелбурн

Наташа Аничић, српска школа „Вук Караџић“, Мелбурн

Ивана Крстин, српска школа „Вук Караџић“, Мелбурн

Младенка Лугоња, родитељ

Емилија Симић, српска школа „Света Тројица“, Мелбурн

Ружица Здравковић, бака ученика српске школе

Миљана Влајић, српска школа „Света Тројица“, Мелбурн

Славица Кандић, родитељ ученика српске школе

Мина Зоговић, ученица 15 година

Драгутин Ивановић, оснивач музеја у манастиру у Илајну

Живко Шарић, бизнисмен

Ратко Милићевић, бизнисмен

Антон Зајц, бизнисмен

Миодраг Поповић, власник ресторана „Медитеранео, Мелбурн

Ђорђе Петровић, књижар

Стефан Поповић, новинар

Душица Моромилов, пензионерка

Томислав Недовић, пензионер

Самојко Мирковић, председник црквене општине „Свети Сава“

Лука Никовић, пензионер

Јездимир Ђорић, председник „Српског пензионерског клуба“, Фицрој Мелбурн

Милан Ковачевић, председник црквене општине „Свети краљ Стефан Дечански“, Карум Даунс – Мелбурн

Саво Ковачевић, оранизација српских четника

Новак Деспић, оранизација српских четника

Верослав Јанковић, инжењер

Немања Радумило, пензионер

Милутин Ћирић, потпредседник „Српског удружења риболоваца“

Милан Атлагић, риболовац

Зоран Милошев, риболовац

Михал Павела, „Зенит“, Мелбурн

Слађан Делић, „Зенит“, Мелбурн

Срђан Вујић, „Зенит“, Мелбурн

Исидора Вељовић, „Зенит“, Мелбурн

Душко Бајић

Владо Мићић

Зоран Петровић

Боби Котевски

Господин Силуан, Епископ митрополије аустралијско-новозеландски

Лук Донелан, министар у влади Викторије

Слободанка Владив Гловер, професорица славистике

Борис Трбић, професор сценарија и историје филма

Константин Павловић, Културни клуб „Нови Сад“, Мелбурн

Стеван Иванов, Културни клуб „Нови Сад“, Мелбурн

Мирољуб Митровић, амбасадор Србије и Аустралији

др Алексеј Павловски, амбасадор Русије у Аустралији

Ђуро Ђурђевић, свештеник

Милорад Лончар, свештеник

Петар Дамњановић, свештеник

Владислав Шиповац, свештеник

Момчило Вукша, свештеник

Бојан Влајић, свештеник

Божана Пашић,  кореограф

Гордана Иванчевић, манастир Нови Каленић

Мирослава Перућица, српска школа „Вук Караџић“, Мелбурн

Бранка Стевановић, српска школа „Вук Караџић“, Мелбурн

Даница Банда, српска школа „Вук Караџић“, Мелбурн

Наташа Аничић, српска школа „Вук Караџић“, Мелбурн

Ивана Крстин, српска школа „Вук Караџић“, Мелбурн

Младенка Лугоња, родитељ

Емилија Симић, српска школа „Света Тројица“, Мелбурн

Ружица Здравковић, бака ученика српске школе

Миљана Влајић, српска школа „Света Тројица“, Мелбурн

Славица Кандић, родитељ ученика српске школе

Мина Зоговић, ученица 15 година

Драгутин Ивановић, оснивач музеја у манастиру у Илајну

Живко Шарић, бизнисмен

Ратко Милићевић, бизнисмен

Антон Зајц, бизнисмен

Миодраг Поповић, власник ресторана „Медитеранео, Мелбурн

Ђорђе Петровић, књижар

Стефан Поповић, новинар

Душица Моромилов, пензионерка

Томислав Недовић, пензионер

Самојко Мирковић, председник црквене општине „Свети Сава“

Лука Никовић, пензионер

Јездимир Ђорић, председник „Српског пензионерског клуба“, Фицрој Мелбурн

Милан Ковачевић, председник црквене општине „Свети краљ Стефан Дечански“, Карум Даунс – Мелбурн

Саво Ковачевић, оранизација српских четника

Новак Деспић, оранизација српских четника

Верослав Јанковић, инжењер

Немања Радумило, пензионер

Милутин Ћирић, потпредседник „Српског удружења риболоваца“

Милан Атлагић, риболовац

Зоран Милошев, риболовац

Михал Павела, „Зенит“, Мелбурн

Слађан Делић, „Зенит“, Мелбурн

Срђан Вујић, „Зенит“, Мелбурн

Исидора Вељовић, „Зенит“, Мелбурн

Душко Бајић

Владо Мићић

Зоран Петровић

Боби Котевски

ОД ВРШЦА ДО АУСТРАЛИЈЕ - ДУШИЦА МОРОМИЛОВ

 

У Канбери нас је угостила Душица Моромилов, правница, која је са својих 55 година кренула из свог села Маргите крај Вршца пут Аустралије. Данас има 79 година и врло је активна. О свом животу Душица нам је рекла:

„Родом сам из села Маргите код Вршца, за мене најлепшег места на свету које ме увек вуче да се тамо вратим. Али, ето, живот је такав, Тамо су прошла лепа времена, лепа младост, али никад се не зна шта нас даље чека. Ја сам овде дошла са својих 55 година јер никад није касно да се почне из почетка.

Целог живота сам се борила и велики сам борац, али сам срећна и снажна. Ево, сад у 79-ој години живота ја још увек радим и витална сам и осећам се као да имам 45 година.

Као млада Војвођанка и најлепша девојка у селу и околини, била сам успешан правник а сада се бавим цвећарством, воћарством и тако попуњавам своје пензионерске дане. Имам лепу пензију од које може добро да се живи. Овде, под овим небом, сам нашла своју срећу поново.

Своју децу немам, али зато у фамилији имам Љубомира и Тамару, она је докторка а он је машински инжењер. Дивна су деца, какву би свако пожелео да има.

Сада ми је највећа жеља да мој Љубомир и моја Тамара дођу овде и да наставе свој живот у овој лепој замљи.

Ја морам и да вам се похвалим да се овде не одричем наше војвођанске кухиње. Овде Аустралке углавном живе само од пице, Мекдоналдса и нису за домаћице као што смо ми, Војвођанке.

ОД БАЧКЕ ПАЛАНКЕ ДО АУСТРАЛИЈЕ - ЖИВКО ШАРИЋ

 

У Мелбурну смо посетили Живка Шарића који је пре 25 година дошао у Аустралију из Бачке Паланке. Ожењен је супругом Катарином и има четири сина - Саву, Стефана, Сергеја и Захарија.

„Дошли смо 1995. године у Аустралију на две године а ево овде смо већ 25 година и да ми је неко тада рекао да ћу да останем толико година, да ћу да сушим месо и да правим ракију у Аустралији, ја бих му рекао да није нормалан.

Када смо дошли пре 25 година нису постојали мобилни телефони. Комуникација је била

У кући се искључиво прича српски и недељом идемо у цркву. Васпитавамо децу али је јако тешко, мора се наћи баланс. Систем живота у Аустралији је другачији него код нас и јако је тежак за породицу.

Да би опстала једна породица морате бити, не само упорни, морате бити мађионичар.“

ОД БЕГЕЧА ДО АУСТРАЛИЈЕ - ЖИВОТНА ПРИЧА РАТКА МИЛИЋЕВИЋА...

Велики број људи са ових простора се током двадесетог века одселио у Аустралију јер је ова држава постала једно од најпопуларнијих и најпривлачнијих места за живот захваљујући својој прелепој природи, фантастичној инфраструктури и растућој економији.

Ратко Роберт Милићевић је на пети континент стигао из Војводине и постао један од најуспешнијих српских бизнисмена у Аустралији и власник више компанија које успешно раде већ деценијама на петом континенту.

„Када сам напунио 18 година емигрирао сам за Аустрију, илегално наравно, да не бих ишао у војску. Сматрао сам да би две године војске биле погрешне за мене. То је било превише времена, најлепше године живота, а био сам млад, јак. Хтео сам да радим негде у иностранству физичке послове где бих могао да зарадим неки новац па да се чак и можда вратим назад ако будем могао да живим у бољим условима.“

Књига може да се купи у КЊИЖАРАМА ДЕЛФИ...

 https://www.delfi.rs/knjige/175899_price_sa_5_kontinenta_knjiga_delfi_knjizare.html

ОДРЖАНА ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ „ПРИЧЕ СА 5. КОНТИНЕНТА“ У НОВОМ САДУ

 

ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ „ПРИЧЕ СА 5. КОНТИНЕНТА“ аутора Саше Јовановића одржана је у четвртак, 2. септембра 2021. у АРХИВУ ВОЈВОДИНЕ у Новом Саду

 

На промоцији су учествовали Др Небојша Кузмановић, директор „Архива Војводине“

Љубиша Николин, новинар и писац

Илија Туцић, новинар и писац

професор Коста Павловић, председник Културног клуба „Нови Сад“ из Мелбурна

Стеван Иванов, члан управе Културног клуба "Нови Сад“ из Мелбурна и привредник

Милорад Илић, актер једне од прича и повратник из Аустралије

и

Саша Јовановић, аутор, уредник дечије еколошке емисје „Питам се, питам се“ на РТВ Војводина, члан Удружења новинара Србије и Друштва књижевника Војводине

www.sasabooks.blogspot.com

 

Промцији је присуствовао велики број љубитеља књиге који су са уживањем слушали излагања учесника промоције.

 Запис „Приче са 5. континента“ је настао на основу истоименог ТВ серијала РТВ ВОЈВОДИНА који је сниман у јануару и фебруару 2020. године у Аустралији а емитован у јулу, августу, септембру и октобру 2020. на првом програму РТВ ВОЈВОДИНЕ.

Основна идеја серијала је била да се сазна шта се и како ради да се не заборави српски језик, историја и култура у Аустралији, о чему, као и о свом животу на петом континенту, причају свештеници, универзитетски професори, просветни радници, родитељи, пословни људи, уметници, пензионери и други људи који су стигли у Аустралију са простора бивше Југославије и покушали да нађу своје место на овом далеком континенту...

На основу позитивних реакција које је серијал побудио јавила се идеја да серијал добије и своје штампано издање које је употпуњено инфомацијама, догађајима, фотографијама и утисцима којих нема у тв издању.

 

ИЗДАВАЧИ књиге су „АРХИВ ВОЈВОДИНЕ“, Нови Сад и Еколошко удружење грађана „ЗЕЛЕНО ПИТАЊЕ“, Нови Сад

 

Књига може да се купи у КЊИЖАРАМА ДЕЛФИ (ЛАГУНА) 

или преко интернета на адреси

https://pricesa5kontinenta.blogspot.com/p/kako-kupiti-knjigu.html

ДОСЕЉАВАЊЕ СРБА У АУСТРАЛИЈУ

 

Најраније досељавање Срба у Аустралију почиње крајем 19. века. То су махом били Срби из Црне Горе, Боке Которске, Далмације, Херцеговине и Лике. Још почетком друге половине 19. века помиње се име Николе Миловића који је био копач злата на златним пољима у западној Аустралији, а након тога се бавио воћарством и виноградарством, иначе је родом из Боке Которске.

1896. године међу копачима злата у месту Калгурли нашли су се и Томо Марић из Херцеговине, Божа и Милан Станишић, Душан Ћетковић и многи други Срби.

Када је 1901. године одржана прва светска изложба, у Сиднеј је дошао чувени бечки филхармонијски оркестар, у коме су била два београдска музичара - Марковић и Бранисављевић, који су том приликом остали у Сиднеју.

1904. године у свих пет провинција Аустралије укупно је било 938 Срба, са разних страна. Највише се задржавају у Мелбурну и околини. Не поседују ни цркве, ни читаонице, али имају две кафане. Верске потребе задовољавају у тамошњим грчким православним црквама, којих има пет. Када су те године вршени избори за народну скупштину провинције Викторије, између 29 посланика изабран је и један Србин. Бокељ Јован Саровић родом из Котора, добио је 8.685 гласова бирача.

ЗЛАТНА ГРОЗНИЦА - Књига "Приче са 5. континента"

 

Аустралија је по производњи злата водећа у свету. Откриће лежишта злата је био главни мотив доласка првих слободних досељеника. Такође су значајне производња сребра и дијаманата као и производња гвоздене руде, цинка и уранијума.

Добру енергетску основу за развој индустријске производње чине богата налазишта квалитеног угља, нафте и земног гаса. Две трећине енергије дају термоелектране а знатно мање се користи хидроенергетски потенцијал река.

Велика „Златна грозница“ у Аустралији је почела 1851. открићем злата у држави Викторији у местима Баларат и Бендиго.

Датум 12. фебруар 1851. се може сматрати симболичним даном почетка Аустралијске златне грознице, јер тога дана је 35-годишњи Едвард Хамонд Харгрејвс, досељеник из Енглеске, објавио откриће знатне количине злата у околини града Батурста у Новом Јужном Велсу. 

Службене власти су га за то откриће и информацију о њему богато наградиле а у новинама је објављена вест о проналаску златног налазишта. 

„TERRA AUSTRALIS INCOGNITA“ ИЛИ „НЕПОЗНАТА ЈУЖНА ЗЕМЉА“

 

У Европи се кроз векове мислило да се тамо негде у јужним морима налази велики континент, мада нису постојали географски докази. То претпостављано копно је добило име  „Terra Australis Incognita“ или „непозната јужна земља“.”

Према неким проценама први људи су населили Аустралију пре 50.000 година из југоисточне Азије. Њихови потомци су данас познати под именом Абориџини.

Неки извори кажу да је први Европљанин који је угледао Аустралију далеке 1601. године био португалац Мануал Годињо де Ередиа док други извори кажу да то био

Виљем Јансон, холандски морепловац, који је крочио на аустралијско тло 1606. године. Иако су земљу назвали Нова Холандија, неприступачни предели и непријатељско понашање Абориџина нису давали Холанђанима подстицај за насељавањем.

Тек сто и више година касније Аустралију су населили Британци. Капетан Џејмс Кук је 1770. године стигао на источну обалу Аустралије, прогласио је британским поседом и назвао је Нови Јужни Велс.

Пошто су Европљани званично стигли и открили Аустралију назив „Terra Australis“ је био прихваћен. Иако се назив Аустралија већ користио, тек је 1824. године постао званичан назив континента.

Први досељеници у Аустралију, крајем 18. и почетком 19. века, су били углавном осуђеници из Енглеске. Идеја о превозу осуђеника и политичких противника се појавила одмах пошто је Британија стекла земљу у коју их је могла послати. Та пракса се раширила током 18. века.

Затвори у Британији су били препуни, па је транспорт у Аустралију био решење тог проблема а снабдевање јефтином радном снагом је убрзало напредак колонија. Џепароши, ловокрадице, побуњени јакобинци, ирски незадовољници и крадљивци оваца су били међу првим британским прекоморским насељеницима.

Прва британска флота са осуђеницима, војницима и првим гувернером колоније Артуром Филипом пристала је у залив Ботани 26. јануара 1788. године. Овај датум се данас слави као Дан Аустралије. Последња кажњеничка колонија затворена је на Тасманији скоро читав век касније.

Другом половином 19. века престаје транспорт осуђеника, а захваљујући „златној грозници“ почиње досељавање већег броја људи са других континената.

Аустралија је прогласила своју државност 1. јануара 1901. године. Као федерација шест колонија које су тада постале државе, Аустралија је постала суверена држава и даље признавајући британску круну.

 

КЊИГА ПРИЧЕ СА 5. КОНТИНЕНТА У КЊИЖАРАМА ДЕЛФИ - ЛАГУНА

 https://www.delfi.rs/knjige/175899_price_sa_5_kontinenta_knjiga_delfi_knjizare.html?fbclid=IwAR3EskNfvQzBOxSLF9MBkwBSsDsGb7Z-gMgnYVtf2452ZuYK1cXtbUWUKXw

О КЊИЗИ "ПРИЧЕ СА 5. КОНТИНЕНТА" НА РТВ ВОЈВОДИНА У ЕМИСИЈИ "РАЗГЛЕДНИЦЕ"

 https://www.youtube.com/watch?v=SQoxfLhbUzo

Са директором Архива Војводине Др Небојшом Кузмановићем, суиздавачем књиге “Приче са 5. континента”, у просторијама Скупштине АП Војводине

 

КЊИГА МОЖЕ ДА СЕ КУПИ У КЊИЖАРАМА ДЕЛФИ-ЛАГУНА

 

ОТИЋИ У АУСТРАЛИЈУ И ВРАТИТИ СЕ.... КАКО? ДА ЛИ ЈЕ ЛАКО?

 

Милорад Илић из Сремске Митровице је у Митровици познат као Муса а у Аустралији као Мића Трица.... 

Милорад Илић Муса Мића Трица је "трбухом за крухом" отишао за Аустралију, живео у Мелбурну 20 година и вратио се у родни град.

Изузетно дирљива прича... Једина прича у књизи у којој постоји и повратак...

Заједно смо се радовали изласку књиге и мирисали њен опијајући мирис који је мирисао на штампаску боју, на ново, на Мелбурн, на Сремску Митровицу...

1998. Са супругом Тањом и синовима испред куће у Мелбурну...