ДОСЕЉАВАЊЕ СРБА У АУСТРАЛИЈУ

 

Најраније досељавање Срба у Аустралију почиње крајем 19. века. То су махом били Срби из Црне Горе, Боке Которске, Далмације, Херцеговине и Лике. Још почетком друге половине 19. века помиње се име Николе Миловића који је био копач злата на златним пољима у западној Аустралији, а након тога се бавио воћарством и виноградарством, иначе је родом из Боке Которске.

1896. године међу копачима злата у месту Калгурли нашли су се и Томо Марић из Херцеговине, Божа и Милан Станишић, Душан Ћетковић и многи други Срби.

Када је 1901. године одржана прва светска изложба, у Сиднеј је дошао чувени бечки филхармонијски оркестар, у коме су била два београдска музичара - Марковић и Бранисављевић, који су том приликом остали у Сиднеју.

1904. године у свих пет провинција Аустралије укупно је било 938 Срба, са разних страна. Највише се задржавају у Мелбурну и околини. Не поседују ни цркве, ни читаонице, али имају две кафане. Верске потребе задовољавају у тамошњим грчким православним црквама, којих има пет. Када су те године вршени избори за народну скупштину провинције Викторије, између 29 посланика изабран је и један Србин. Бокељ Јован Саровић родом из Котора, добио је 8.685 гласова бирача.