недеља, 29. август 2021.

ДОСЕЉАВАЊЕ СРБА У АУСТРАЛИЈУ

 


Најраније досељавање Срба у Аустралију почиње крајем 19. века. То су махом били Срби из Црне Горе, Боке Которске, Далмације, Херцеговине и Лике. Још почетком друге половине 19. века помиње се име Николе Миловића који је био копач злата на златним пољима у западној Аустралији, а након тога се бавио воћарством и виноградарством, иначе је родом из Боке Которске.

1896. године међу копачима злата у месту Калгурли нашли су се и Томо Марић из Херцеговине, Божа и Милан Станишић, Душан Ћетковић и многи други Срби.

Када је 1901. године одржана прва светска изложба, у Сиднеј је дошао чувени бечки филхармонијски оркестар, у коме су била два београдска музичара - Марковић и Бранисављевић, који су том приликом остали у Сиднеју.

1904. године у свих пет провинција Аустралије укупно је било 938 Срба, са разних страна. Највише се задржавају у Мелбурну и околини. Не поседују ни цркве, ни читаонице, али имају две кафане. Верске потребе задовољавају у тамошњим грчким православним црквама, којих има пет. Када су те године вршени избори за народну скупштину провинције Викторије, између 29 посланика изабран је и један Србин. Бокељ Јован Саровић родом из Котора, добио је 8.685 гласова бирача.

петак, 13. август 2021.

ЗЛАТНА ГРОЗНИЦА - Књига "Приче са 5. континента"

 


Аустралија је по производњи злата водећа у свету. Откриће лежишта злата је био главни мотив доласка првих слободних досељеника. Такође су значајне производња сребра и дијаманата као и производња гвоздене руде, цинка и уранијума.

Добру енергетску основу за развој индустријске производње чине богата налазишта квалитеног угља, нафте и земног гаса. Две трећине енергије дају термоелектране а знатно мање се користи хидроенергетски потенцијал река.

Велика „Златна грозница“ у Аустралији је почела 1851. открићем злата у држави Викторији у местима Баларат и Бендиго.



Датум 12. фебруар 1851. се може сматрати симболичним даном почетка Аустралијске златне грознице, јер тога дана је 35-годишњи Едвард Хамонд Харгрејвс, досељеник из Енглеске, објавио откриће знатне количине злата у околини града Батурста у Новом Јужном Велсу. 




Службене власти су га за то откриће и информацију о њему богато наградиле а у новинама је објављена вест о проналаску златног налазишта. 



недеља, 08. август 2021.

„TERRA AUSTRALIS INCOGNITA“ ИЛИ „НЕПОЗНАТА ЈУЖНА ЗЕМЉА“

 


У Европи се кроз векове мислило да се тамо негде у јужним морима налази велики континент, мада нису постојали географски докази. То претпостављано копно је добило име  „Terra Australis Incognita“ или „непозната јужна земља“.”



Према неким проценама први људи су населили Аустралију пре 50.000 година из југоисточне Азије. Њихови потомци су данас познати под именом Абориџини.

Неки извори кажу да је први Европљанин који је угледао Аустралију далеке 1601. године био португалац Мануал Годињо де Ередиа док други извори кажу да то био

Виљем Јансон, холандски морепловац, који је крочио на аустралијско тло 1606. године. Иако су земљу назвали Нова Холандија, неприступачни предели и непријатељско понашање Абориџина нису давали Холанђанима подстицај за насељавањем.

Тек сто и више година касније Аустралију су населили Британци. Капетан Џејмс Кук је 1770. године стигао на источну обалу Аустралије, прогласио је британским поседом и назвао је Нови Јужни Велс.

Пошто су Европљани званично стигли и открили Аустралију назив „Terra Australis“ је био прихваћен. Иако се назив Аустралија већ користио, тек је 1824. године постао званичан назив континента.

Први досељеници у Аустралију, крајем 18. и почетком 19. века, су били углавном осуђеници из Енглеске. Идеја о превозу осуђеника и политичких противника се појавила одмах пошто је Британија стекла земљу у коју их је могла послати. Та пракса се раширила током 18. века.

Затвори у Британији су били препуни, па је транспорт у Аустралију био решење тог проблема а снабдевање јефтином радном снагом је убрзало напредак колонија. Џепароши, ловокрадице, побуњени јакобинци, ирски незадовољници и крадљивци оваца су били међу првим британским прекоморским насељеницима.



Прва британска флота са осуђеницима, војницима и првим гувернером колоније Артуром Филипом пристала је у залив Ботани 26. јануара 1788. године. Овај датум се данас слави као Дан Аустралије. Последња кажњеничка колонија затворена је на Тасманији скоро читав век касније.

Другом половином 19. века престаје транспорт осуђеника, а захваљујући „златној грозници“ почиње досељавање већег броја људи са других континената.

Аустралија је прогласила своју државност 1. јануара 1901. године. Као федерација шест колонија које су тада постале државе, Аустралија је постала суверена држава и даље признавајући британску круну.